Po običaju, kao svaki put kada se zatvara lov, u okrilju čerkezovačke divljine i vrleti, pod širokim krošnjama još neprolistalih lipa i hrastova, u bajkovitom kutku kojeg krasi mala lovačka hacijenda vikićke sekcije (družine), bilo je zabavno i veselo.
Mada se nije družilo i veselilo uz vino već uz jagnjetinu i pivo, te bi prikladnije bilo umjesto one “Nije lovac ko vino ne pije i ko ide samo da ubije”, zapjevati nije lovac ko pivo ne pije… ipak ćemo pustiti prvu verziju, dok neki skladatelj ne osmisli muziku za ovu drugu.
Uživaje u ovih par fotografia i izvedbi lovačke numere.
