Jedna i Jedina,
čarobna i zanosna…
Tvoja smaragno zelena boja,
razlog je naravni da bješe moja…
Tvoji brzaci, a i plićaci, kao i miran tok tvoj,
bijaše dragi, srcu mi mili, budiše stalno nespokoj moj.
Bila si moja zelena, plava,
ljepotica usnula što u men’ spava.
Kada si tiha i kad si plaha,
uvijek si bila dio mog daha.
Mnogo sam puta kapi tvoje pio,
i nerijetko tobom znojno lice mio.
Znao sam da se moramo rastati,
al’ nisam znao dugo da će trajati.
Trebao sam brzo vratit se pod skuti tvoje,
nije bilo tako, tugujem, žalimo oboje.
Danas si tu, u srcu mom,
nekad moja radost, danas tugujem za ljepotom tom.
Iako daleko,
nešto bi ti rek'o:
vječno moja “mala”,
samo si zaspala,
a kad se probudiš,
mene ćeš da vidiš.
U srcu te čuvam, nikome te ne dam,
vratit ću se opet da te stalno gledam
