GRADE MOJ U SAN UTONULI
Kad’ suton spusti se na umorna pleća tvoja
Tama kad’ preuzme primat nad isčezlim danom
Zvijezde na nebu lica vedra kada ukažu svoja
Ti, grade moj, u sanak utanjaš, odlaziš svome drugaru znanom
*
A ja, ne spavam, ne baš da ne želim
Snivao bih i ja, al’ sanak na oči neće
Na tebe grade moj mislim, još samo da te vidim, sebi u njedra velim
Istim se žarom i nadam, valjda pored čežnje, bude malo i sreće
Bihać sinoć – AR
