Prirodni eliksir zdravlja iz pčelinjaka Hasiba Bunića

Hasib Bunić iz Laništa, malog naselja smještenog između Vikića i Male Peći, tik uz Osoje, pronašao je način kako će korisno, sretno i zadovoljno proživljavati svoje penzionerske dane.

Zavolio je i razonodu pronašao u pčelarstvu. Spojio je zadovoljstvo i korisnost. Posjeduje pčelinju zajednicu od nekoliko desetaka košnica koja daje vrstan i veoma kvalitetan med. Da je to tako ima zahvaliti svojoj ljubavi i predanosti poslu kojim se bavi, kao i uvjetima, tj. bogatom ispašom za pčelinju zajednicu, što je jedan od glavnih preduvjeta za proizvodnju dobrog i kvalitetnog meda.

Kombinacija livadske sa šumskom ispašom, gotovo da je idealna za bavljenje ovim poslom, a i garant je neupitne kvalitete, što je Hasib znao iskoristiti.

med

Ovih dana Hasib vrši vrcanje, cijeđenje meda, kojim prvo podmiri svoje i potrebe svoje porodice, a preostali dio rasproda.

Mi smo se kupnjom i degustacijom uvjerili u kvalitetu, a vi cijenjeni čitaoci, ukoliko želite zdravlje iz tegle, požurite na Laništa, možda vas nešto i zapadne?, jer potražnja je velika.


Malo više o vrcanju meda i pčelama

Med je najbolji prirodni lijek i preventivna zaštita od mnogih bolesti. Prirodni je eliksir i izvor zdravlja kojeg bi svako domaćinstvo trebalo imati na svojim policamaa i trpezi. Da bi med bio vrhunske kvalitete jako je bitno odabrati pravo vrijeme vrcanja tj. cijeđenja iz saća. Med se vrca kada je sazreo, a prilog ispod najbolje će vam to pojasniti.

Kada izvrcati med?, tema je koja naizgled, u prvi mah, izgleda naivno, ali jedna od tema oko koje sam se u raznim diskusijama saplitao sa nekim sagovornicima. Uglavnom su to spoticanja sa raznoraznim „ekspertima“ na koje sam nailazio uglavnom na raznoraznim prezentacijama organizovanim na temu meda i pčelinjih proizvoda. Žalosno je što se na takvim prezentacijama pojavljuju ljudi koji ove prezentacije drže prvenstveno iz komercijalnih razloga, a da o pčelama i pčelarstvu znaju vrlo malo ili nimalo. No o tome nešto više u daljnjem tekstu.
Med se po pravilu vrca tada kada je dovoljno sazreo. Šta znači sazreo med ? Da bi smo dobili odgovor na ovo pitanje, moramo se vratiti malo više unazad do trenutka kada naša pčela unese izvesnu količinu nektara u naš sanduk i odloži ga u voštanoj čašici (saću). Pčela znači sa raznoraznih cvetova usisava cvetni nektar koji doprema u svoju košnicu. Pčela nikada ne unosi već gotovo spravljeni med kako se,kroz običnu našu komunikaciju najčešće pominje,ona unosi nektar. Put od nektara do meda,kao jednog od finalnog proizvoda pčela, je poprilično složen. U kom smislu? Da bi od unesenog nektara, u kome ima i do 90% vode pre svega, došlo do meda,ovaj nektar pčele „preradjuju“ . Ova „prerada“ nektara se sastoji u tome da pčele radilice unutar košnice zadužene za ovaj posao, zahvataju uskladišteni nektar „sažvaću“ ga i ovako sažvakanog odlažu u susednu čašicu. Tu kapku nektara sada druga pčela ponovo zahvata, ponovo ga „sažvaće“ i odlaže ponovo u drugu čašicu. Ovo „žvakanje“ (najprostije rečeno) pčele čine iz više razloga, a najbitniji je da ga oslobode viška vode. Ciklus uzastopnog „žvakanja“ jedne kapi nektara do finalnog meda traje od 20 do 28 puta! Tek nakon 20 i više uzastopnih „žvakanja“ može se reći da je od meda postao konačni proizvod –med! Tek kada su pčele ceo postupak završile, tek tada med skladište u voštanu čauru i konzerviraju ga ili zatvaraju tu čašicu vrlo tankim slojem najfinijeg voska. Pre samog zaklapanja, sada sazrelog meda, pčele čak na samom kraju same dodaju neku vrstu „konzervansa“ koji hemijski neodoljivo podseća na strukturu mravlje kiseline. Samo ovakav med je spreman za vrcanje. Tek ovakav med odgovara svim standardima same pčele,tako odgovara i standardima samog pčelara i tržišta. Elem, ova priča ukazuje zapravo kada iz Vaših sanduka trebate vaditi medna saća i vrcati med, a da pri tome imate kvalitetan med. Samo ako je na mednom ramu zaklopljeno bar 70-80% sveukupne površine sa jedne i druge strane rama,pristupate ceđenju ili vrcanju meda. Svako ranije istresanje meda ,pre zaklapanja medišta ima za posledicu drugačije daljnje ponašanje ovako izvrcanog nesazrelog meda. Najčešća posledica je ušećerenost takvoga meda, a neretko se ovakav med i ukiseli i izbuđavi na samoj površini u posudama u kojima je uskladišten.
Zbog čega sam Vam ispričao sve ovo oko prerade i vrcanja meda? Upravo zbog stvari oko kojih sam se u većini slučajeva sporio sa raznoraznim prezentima koji su puni sebe dolazili kao predstavnici komercijalnih firmi pre svega, koji ne proizvode već prodaju naše proizvode. Samim time im je tehnologija prerade pčela od nektara do završnog meda ili nepoznata (u većini slučajeva), ili svesno ne žele da priznaju šta je ko i u čemu zatajio?Svesno ili nesvesno, sa namerom ili ne, posebno kada se vrši prezentacija i njihova demagogija oko ušećerenog meda.
Verujte meni ali i zapitajte sami sebe ,ako ste ikada imali prilike da iz nekog prirodnog debla isterujete pčele i prebacujete ih u Vaše sanduke, da li ste u tim deblima zatekli ijedan ram sa ušećerenim medom??? Niste! Naravno da niste, zato što unutar tog debla čovek nije imao uticaja na prevremeno vađenje meda. Pčela je tu uspešno i neometano od strane čoveka,završavala ceo ciklus „sazrevanja“ meda do finalnog proizvoda . Da je sazreo med artikl koji skoro nema neki rok trajanja, govore više činjenica. Navešću Vam samo jednu. Prilikom iskopavanja Egipatskih piramida među ostalim stvarima zatečenim unutar piramide,neretko su pronalažene i zemljane posude pune meda i zaklopljene voštanim poklopcem. Med iz ovih posuda ni nakon nekoliko hiljada godina u tim posudama nije bio ušećeren!!! Odgovor zašto?,pronađite u gore navedenim rečenicama kada sam Vam govorio u tehnologiji pčela prilikom prerade nektara i vrcanju meda.
Onog trenutka kada Vam neko prodaje ušećereni med i zaklinje se da je to prirodni med ,možete mu verovati ili ne. Naime, takav med :
1.- Zaista može biti prirodan a da je izvrcan (što se u najvećem slučaju dešava), mnogo ranije pre nego li je pčela završila ciklus „sazrevanja“ meda. Takav med u kome ima viška vode najčešće šećeri, a prirodan je(razlog prevremenom vrcanju meda možete naslutiti iz one činjenice da nektar sadrži i do 90% vode).
2.- Ne mora biti prirodan, već je neko ko ga je proizvodio pčelama,preko hranilica, dodavao šećerni sirup. Pčele su skladištile ovaj šećerni sirup,pa čak ga i zatvorile na ramu,izvrcan je,ali nakon vrcanja jako brzo ušećeri. Ovakav se prodaje kao prirodni ušećereni med. Samo su moguća ova dva slučaja kod ušećerenog meda. O tome da sam nailazio na prokuvani šećer uz dodatak vrlo malo meda, tek da ima miris meda,a prodaje se kao prirodan med, da i ne govorim.
Samo kvalitetan med od nektara biljaka i kome od strane pčelara nije prekinut proces „sazrevanja“ do zaklapanja tj. nije pre vremena izvrcan – ne šećeri u normalnim uslovima čuvanja i skladištenja! Kažem normalnim uslovima zato što Vi uvek možete i od sazrelog meda napraviti ušećeren, ako to hoćete.
Kristalizacija je jedan lančani proces. Dovoljno je da u teglu sa potpuno izvrcanim prirodnim i„sazrelim“ medom ubacite samo dva tri znca kristalnog šećera, cela tegla će Vam se ušećeriti za nekoliko dana. Zato Vam je moj savet, uvek kupujte ne već ušećeren med već posmatrano kroz staklenu ambalažu kristalno bistar med (ne mutan), te ako ga želite ušećerenog u njega ubacite malo običnog kristal šećera i imaćete ga ušećerenog za nekoliko dana. Ušećereni med možete prevesti u tečno stanje na taj način što ćete teglu sa ovakvim medom staviti zatvorenu u drugu veću posudu te u tu posudu nasuti tople do vruće vode koju ćete čim se ohladni promeniti toplom-vrućom. Kod svake zamene vode predhodno promućkajte teglu sa ušećerenim medom-ubrzaćete proces. Ovako ušećereni med će se jako brzo razvodnjiti i dobiti izgled – pravog meda, ali znajte da jednom ušećereni med nakon nekog perioda uvek ponovo ušećeri.
Nadam se da sam na najjednostavniji način i narodskim jezikom uspeo da Vam neke osnovne činjenice oko vrcanja meda pojasnim?

Počasni član Pčelarskog društva “Krivelj”
Bogdanović Milan

Rejting

  • 10
  • 10
  • 7
  • 10
  • 9
  • 9.2

    Score

Korisnička ocjena: 0 ( 0 Glasova )



Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.